Izvidjaci - www.tipura.com

Takodje da se zahvalim Goranu Rubilu na dobro napisanoj istoriji Dobojskih Izvidjaca. Ovo je jedan dio knjige koja bi trebala da se stampa ove godine

Formiranje izviÄ‘aÄke organizacije

Na inicijativu Todora VujasinoviÄ‡a, predratnog skauta i prvog predsjednika Saveza izviÄ‘aÄa Bosne i Hercegovine, u 1953 godini formira se prvi odred izviÄ‘aÄa u Doboju, koji je ime dobio po narodnom heroju Milošu Kupresu. Preko Dede TrampiÄ‡a taj zadatak je povjeren nastavniku Josipu MikiÄ‡u koji je okupio grupu uÄenika i odrï¿½ao osnivaÄku skupštinu. Kratko vrijeme po osnivanju Odreda, duï¿½nost starješine preuzeo je nastavnik Fahir ÄŒokiÄ‡, koji je narednih godina radio na popularizaciji izviÄ‘aÄke organizacije meÄ‘u uÄenicima. Prvi naÄelnici odreda bili su Sabit DizdareviÄ‡ i Mato Gabrilo, koji su vodili sastanke i teÄajeve radi savladavanja znanja potrebnih za priznavanje izviÄ‘aÄkih zvijezda.

Prvo logorovanja organizovano je u ljeto 1955 godine u Blatnici, pored rijeke Krivaje, mjestu koje je svojim poloï¿½ajem, pristupom šumskom prugom i ï¿½ivopisnom prirodom omoguÄ‡ilo dobojlijama sticanje prvih izviÄ‘aÄkih znanja. VeÄ‡ prvo logorovanje dobojski izviÄ‘aÄi su organizovali uspješno i po broju uÄesnika i provedenom izviÄ‘aÄkom programu, a veÄ‡ su imali i vlastite šatore i drugu logorsku opremu. Terezinom su jednog dana stigli Tošo i Dedo, razgovarali sa izviÄ‘aÄima i donijeli poklone. Naredne dvije godine izviÄ‘aÄi su logorovali u MaoÄi, a onda su se otisnuli dalje: PlitviÄka jezera, Martin Brod i BoraÄko jezero (najveÄ‡a ljubav bosanskohercegovaÄkih izviÄ‘aÄa), a jedne od izviÄ‘aÄkih godina stigli su i do Ohridskog jezera. Pored dobojskih, u MaoÄi su tih godina logorovali i beogradske izviÄ‘aÄi koji su dobojlijama prenosili znanja steÄena na veÄ‡im akcijama. Tada su izviÄ‘aÄi od ZavidoviÄ‡a do MaoÄe i Blatnice putovali šumskom prugom (kolosijek je bio uï¿½i od redovne uzane pruge) u teretnim vagonima.

Tih godina izviÄ‘aÄka organizacija je privukla i u njoj su znanja sticali i kasnije prenosili na mlaÄ‘e Älanove: Zijad BešlagiÄ‡, Ferhad KotoriÄ‡, Gordana JeliÄ‡, Silva Uvera, Mevla KašumiÄ‡, Azra HotiÄ‡, Marija ZavoÄ‘a, Branka JankoviÄ‡, Amila LimiÄ‡, Josip Boc, Jela PetroviÄ‡, Amira KasumagiÄ‡, Feliks PašiÄ‡, ÄorÄ‘o LaliÄ‡, Mirjana Girardi, Katica Hmura, Šefkija TopiÄ‡, Aco VasiljeviÄ‡, Lejla GluhanbegoviÄ‡, Miralem KruškiÄ‡, Viktorija Jašek, Mahmut MulaliÄ‡, Sulejman BešlagiÄ‡, Husein HaliloviÄ‡, Miralem Kruškic, Fehim Hodï¿½iÄ‡, Mesib LokmiÄ‡, Fadil AliÄiÄ‡, Muradif ŠehoviÄ‡, Sead DidiÄ‡, Asim HotiÄ‡, Edin KasumagiÄ‡, Radojka ReljiÄ‡, Dï¿½emal Hadï¿½ikaduniÄ‡, Šemsudin HuskiÄ‡ – Sindo, Vasva BešlagiÄ‡, braÄ‡a Davor i Josip i sestra Boï¿½ana Rï¿½ehak, Muhamed TuraliÄ‡, Midhat DemiroviÄ‡, Mustafa MakareviÄ‡, Miro VujaniÄ‡, Ibrahim DerakoviÄ‡, Hortenzija Mijat, Fikret JunuzoviÄ‡ - Brato, Ale MuminagiÄ‡, Ibrahim MrehiÄ‡, Enver Hadï¿½iÄ‡...

Sve veÄ‡i broj izviÄ‘aÄa...

Šezdesetih godina aktivno su radili Slobodan DujkoviÄ‡ - Papa, Zoran StokiÄ‡, Hajrudin AtiÄ‡, Slobodan ZakonoviÄ‡, Edin Hadï¿½ikaduniÄ‡, Hajrudin Dï¿½ananoviÄ‡, Emir MulaliÄ‡ - Ä†ume, Miralem BukviÄ‡, Branka PlaniniÄ‡ - Relica, Zlata LaziÄ‡, Zlatan DizdareviÄ‡, Zlata DizdareviÄ‡, Veselin JankoviÄ‡, Vlado Krajter, Mišo MandiÄ‡, Vjekoslav OrsiÄ‡, Delveta Silajdï¿½iÄ‡, Sead NurkanoviÄ‡, Gordana SimiÄ‡, Sead PoturoviÄ‡, Hidajeta Preldï¿½iÄ‡, Emira Hodï¿½iÄ‡, Sejo ProhiÄ‡, Ljilja Gabrilo, Sulejman MehmedagiÄ‡, Emin KasumagiÄ‡ – Šuco, Adil Krdï¿½aliÄ‡, Mirjana Pivaš, braÄ‡a PliÄ‡aniÄ‡, Enes Silajdï¿½iÄ‡... Uvijek je postojalo jedno jezgro organizacije koje je organizovalo akcije i oko kojeg su se okupljali Älanovi organizacije i prijatelji zainteresovani da uÄestvuju na nekoj od akcija.

Svih godina, bilo je specifiÄno okupljanje mladih u izviÄ‘aÄkoj organizaciji. Sva djeca iz odreÄ‘enog kvarta bili su izviÄ‘aÄi, nekada je to bila ulica Vladimira VeseliÄ‡a ili VI proleterske, kasnije ulica Josipa JovanoviÄ‡a, Ismeta KapetanoviÄ‡a u dijelu kod malog parka ili Refika BešlagiÄ‡a. Kada se odlazilo na logorovanje, izviÄ‘aÄi su prvo se okupljali pred neÄijom kuÄ‡om pa tek onda išli na ï¿½eljezniÄku stanicu. Rijetkost je bilo da je neko privatnim kolima dolazio na stanicu, bez obzira što je ranac bio popriliÄno teï¿½ak. Roditelji su samo organizovali prevoz zajedniÄke opreme iz prostorija do ï¿½eljezniÄke stanice.

U 1959 godini jedna grupa izviÄ‘aÄa formira posadu izviÄ‘aÄa-porjeÄana “Josip JovanoviÄ‡”. Formiranje nove izviÄ‘aÄke jedinice bio je odraz ï¿½elje da se izviÄ‘aÄki program proširi, privuÄe što veÄ‡i broj djece i omladine i izviÄ‘aÄki rad bude što interesantniji. Prvi naÄelnik Äete bio je Sead PoturoviÄ‡. IzviÄ‘aÄi-porjeÄani okupljali su se u prostorijama Brodarskog društva “Val” u Doboju, a imali su nekoliko vlastitih kajaka na kojima su se obuÄavali u vještinama plovidbe i veslanja. Naredne godine porjeÄani su se udruï¿½ili sa brodarskim društvom, a nekoliko godina kasnije registrovali se kao samostalna posada porjeÄana. Dugo vremena je starješina posade bio Ljubo DamjanoviÄ‡, grafiÄki radnik i još poznatiji dobojski ribar.

Tada su još bili ï¿½ivi roditelji narodnog heroja Josipa JovanoviÄ‡a, koji su do poplave 1965 godine ï¿½ivjeli u jednoj prizemnoj zgradi u ulici koja je ime dobila po njihovom sinu. PorjeÄani su ih redovno obilazili, slušali priÄe o njihovom sinu, a roditelji – poÄasni Älanovi Äete skromno su darivali svoje izviÄ‘aÄe.

IzviÄ‘aÄka organizacija krajem šezdesetih i od poÄetka sedamdesetih godina je u stalnom usponu. VeÄ‡ su to bile godine kada je društvo postajalo bogatije, više paï¿½nje posveÄ‡ivalo se mladim, a omladinska organizacija vodi veÄ‡u brigu o specijalizovanim omladinskim organizacijama. Redovno se organizuju ljetovanja i uÄestvuje na smotrama. Sve veÄ‡i broj izviÄ‘aÄkih takmiÄenja privlaÄi mlade da uÄestvuju na njima, putuju i raduju se svakom uspjehu. Redovno se organizuju aktivnosti i sa drugim omladinskim organizacijama, tako da ne izostaju ni priznanja.

Tih godina, svojim angaï¿½ovanjem u izviÄ‘aÄkoj organizaciji, posebno se istiÄu: braÄ‡a HasiÄ‡ (Ibrahim, Hajrudin i Mustafa), Ibrahim Dï¿½afiÄ‡, Ibrahim MuharemoviÄ‡, braÄ‡a BašiÄ‡ (Mustafa i Igbal) braÄ‡a Rubil (Zoran i Goran), Radivoje SimiÄ‡ - Batan, Dï¿½emil VejzoviÄ‡, Faruk AjanoviÄ‡, ï¿½eljko Grbavac, Zvonko BekiÄ‡, sestre PršiÄ‡ (Šefika i Ševala), Milenko Pivaš, Zoran ÄukiÄ‡, braÄ‡a MujkiÄ‡ (Zijad i Sead), Fuad ÄŒauševiÄ‡, Zlatan GrbiÄ‡ - Hendrix, sestre JuškiÄ‡ (Jela i Jovanka), Nedï¿½ad BahtiÄ‡, Slobodan Jiral, Josip Bampa, sestre StarÄeviÄ‡ (Slavica i Svjetlana) i brat Svetislav, Slavko ÄukiÄ‡ – Kvik...

U radu izviÄ‘aÄke organizacije ukljuÄuju se Rizah Biser (Faruk, Nedï¿½ad i Sanela veÄ‡ su bili izviÄ‘aÄi), Bogdan StojanoviÄ‡ (Gordana i Grozdana su veÄ‡ bili izviÄ‘aÄi), Sead ZupÄeviÄ‡ (sa sobom je doveo Briniju i Senadu, a supruga NaÄ‘a je Nidï¿½aru donijela na BoraÄko jezero 1978 godine kada je tek imala desetak mjeseci), ponovno se aktivira poznati derventski izviÄ‘aÄ tada nastavnik u Makljenovcu Milan MigiÄ‡ sa cijelom porodicom, Alija i sin Haris KorajliÄ‡, Muhamed AvdiÄ‡ sa svojim sinovima, Mordehaj Atijas, Dï¿½emal BegiÄ‡ (Anadi i Amela su veÄ‡ odavno bili izviÄ‘aÄi), Tadija MatiÄ‡ (Zvonko i Boris veÄ‡ su bili izviÄ‘aÄi). ZahvaljujuÄ‡i Damiru i Nineli ponovo se vraÄ‡aju u izviÄ‘aÄku organizaciju Ibro i Nada MulaomeroviÄ‡. Nakon logorovanja sa izviÄ‘aÄima na Lastovu 1979 godine, Vesna Seljubac i Jasna IviÄ‡ se ukljuÄuju u rad izviÄ‘aÄa u Srednjoškolskom centru. FormirajuÄ‡i izvidjaÄku organizaciju u školi u Suhom Polju, nastavnik ï¿½arko JošiÄ‡ se ukljuÄio u rad. Po pravilu, cijele porodice su pripadale izviÄ‘aÄkom pokretu.

Kasnije su preuzimali rad u izviÄ‘aÄima braÄ‡a TerziÄ‡ (Uzeir i Enes), braÄ‡a LukiÄ‡ (Ivica i Vinko), Dï¿½evad ŠariÄ‡, sestre ArnautoviÄ‡ (Nadira, Sabira i Samira), braÄ‡a MustafiÄiÄ‡ (Edvad i Edin), Nusret MulaliÄ‡, Mersed MehiÄ‡ (, Jasna DobriÄ‡, Nadina Bedak, Adnan BajraktareviÄ‡, Jadranka MišiÄ‡, Snjeï¿½ana i Biljana StanojloviÄ‡, Haris NeziroviÄ‡, Dragan MiloševiÄ‡, Jasmin ŠirbegoviÄ‡, Siniša LopandiÄ‡, Siniša GostiÄ‡, Dragan Jiral, Gordana Diamant, Siniša BjelogrliÄ‡ (tragiÄno poginuo), sestre KuzmiÄ‡ (Snjeï¿½ana i Svjetlana), Feriz Ä†uškoviÄ‡, Vesna Boros, brat i sestra Nikica i Katica CvitkušiÄ‡, Tatjana TešiÄ‡, Brinija i Senada ZubÄeviÄ‡, Haris AhmetoviÄ‡, Nusret MulaliÄ‡, braÄ‡a Preldï¿½iÄ‡, Emira i Nidï¿½ara KapetanoviÄ‡, sestre Anisa i Mirela Silajdï¿½iÄ‡, Mevludin Skula, Sanja MusiÄ‡, Samira AtiÄ‡, Gordana KekiÄ‡, Sulejman DeliÄ‡, Dï¿½emal DeliÄ‡, Amer MutiÄ‡, Andrija BeliÄ‡, Husein MehinoviÄ‡, Ninela ElezoviÄ‡, Senada i Mirsada DerakoviÄ‡, Davor PotoÄnjak, Vanda LuÄiÄ‡, Senada UlemiÄ‡, Nataša Prnjavorac, Zoran KuzmanoviÄ‡, Aleksandar SpasojeviÄ‡, Ivan VasiljeviÄ‡, Saša MiladinoviÄ‡, Dï¿½eno ŠahoviÄ‡, Svemirko GojkoviÄ‡, Goran TešiÄ‡, Mario Šuman ...

NemoguÄ‡e je nabrojati sva imena, jer je mnogo mladih prošlo kroz izviÄ‘aÄku organizaciju, bilo kao aktivni Älanovi ili povremeno uÄestvujuÄ‡i na akcijama.

Igalo, u ljeto 199o godine, je posebna priÄa. Teren je pronaÄ‘en na brzinu, moï¿½da nije bio najsretnije rješenje, ali je zato broj uÄesnika bio velik – preko 350. Logorovalo se u Äetiri smjene, po 12 dana. Pored dobojskih izviÄ‘aÄa, bili su s nama izviÄ‘aÄi iz ÄŒelinca, harcerski instruktori iz Poljske koji su bili u posjeti Savezu izviÄ‘aÄa BiH i dio Štaba posljednje Smotre SIBiH koja je te godine odrï¿½ana u Ribniku kod KljuÄa.

Teren nije bio potpuno ureÄ‘en, a plaï¿½a je bila u dijelu obale gdje se nalazi ljekovito blato. Za odrasle izviÄ‘aÄe nije bilo baš privlaÄno pa su išli dalje u Igalo na kupanje, ali za najmaÄ‘e to je bio pravi raj. Bez straha su mogli iÄ‡i daleko od obale i Äitav dan provoditi u vodi. Na plaï¿½i su igrane sve moguÄ‡e igre, od gradnje zamka do odbojke na pijesku.

Po prvi put, dobojski izviÄ‘aÄi su se ukljuÄili u meÄ‘unarodnu razmjenu izviÄ‘aÄa, koja je vršena sa harcerskom organizacijom iz Poljske. Tog ljeta izviÄ‘aÄima u Doboj dolazila je jedinica iz Wadovica, a izviÄ‘aÄi su odluÄili da zimu provedu kod njih.

U Äetvrtoj smjeni bilo je nezaboravno druï¿½enje sa poljskim harcerima. Djevojke su bile sve ljepša od ljepše, pa su dobojski momci imali pune ruke posla, ali ni poljski momci nisu zaostajali. Tada su dobojski izviÄ‘aÄi snabdjeli se i sa novim šatorima, ni jedan nije nikada upotrijebljen a rat je došao. Predstavnike harcera u Doboju primio je MlaÄ‘an CociÄ‡, tada potpredsjednik Skupštine opštine, koji je svim mlaÄ‘im harcerima obezbijedio i poklone.

U zimu 1991 godine, oko 70 izviÄ‘aÄa iz Doboja, koji su u goste pozvali i izviÄ‘aÄe iz Konjica i ÄŒelinca, boravilo je u dvije smjene po sedam dana u Wadovicama. Iako je bilo hladno vrijeme, posjeÄ‡eni su gradovi Krakow, Katovice i Bialsko Biala kao i koncentracioni logor u Aušvicu. Poseban doï¿½ivljaj bio je obilazak muzeja soli – tunela nekadašnjeg rudnika soli u VjeliÄkoj, u kojima su sve skulpture napravljene od kristala soli.

Smještaj je bio u Ä‘aÄkom domu, u centru Wadovica. NaveÄer su organizovane disko veÄeri i izviÄ‘aÄki programi, a harceri koji su prethodnog ljeta bili u Doboju svaki dan su bili u domu. Tada je bila popularna pjesma “Srce je moje violina” od Lepe LukiÄ‡ i harceri su brzo nauÄili korake u kolu. Kako su cijene kamp opreme u Poljskoj bile izuzetno povoljne, izviÄ‘aÄi su to iskoristili da kupe nove vreÄ‡e za spavanje, rance, šatore i drugu opremu.

Za ljetovanje 1991 godine bio je obezbijeÄ‘em prekrasan teren u Bijeloj kod Herceg Novog. VeÄ‡ je dogovoreno sa poljskim harcerima naÄin razmjene izviÄ‘aÄa, a sa zvorniÄkim izviÄ‘aÄima zajedniÄko korištenje terena. DogaÄ‘aji tog juna u Sloveniji, i opšta nesigurnost kao “rezultat” prvih „slobodnih demokratskih izbora“, uzrokovali su da je ljetovanje otkazano.